Želja - Vladimir Aleksandrovič Babošin

Želja

Vreme, u galopu širi uze
Kao tepih izmiče nam cesta;
Čas uz poj, časkom uz suze
A to zaboravljamo, smesta.

Što kratki rok je od Boga,
Što curi, poput vrutka;
Te smrtni čoveče, stoga
Ceni te dare trenutka.

Požuri da bližnjim rečeš
Ljubve i nadežde slova;
Oprosti uvredu, što peče,
Pa nek odleti pleva ova

Ostaviv sreće zrno, amo,
Žića, izvor, smisla znamen;
Sve je već predskazano?
A ti pitao bi sebe, stamen

Koliko je dosadnih reči
Rečeno vatreno u naglosti;
Koliko si puta znao seći
Suđenu ljubav, bez milosti.

Vaj, bitije ćuške nam deli
Život za siću, bakar tašti;
I sreće ukus smo zameli
Rekavši zbogom mašti.

Te mi, pod sobom, ustrajno
Pilimo, s dve ruke, marno;
Deblo, s ljubavlju bajnom,
Uprkos življenju stvarnom.

Granica postoji u spirali,
Kad tome ponestaju moći;
Zaludu potom je da se žali
Što granu sreza, u slepoći.

Ne znam zašto, niti to krijem
Al' praštam, ti meni oprosti;
Sve u žiću rešeno je, odranije
Ali u okvir dana, što te nosi

Ne odlagaj za sutradan ništa
Proslovi, što kazati si hteo;
Život se kao avion, s letišta
Diže, i umah već je proleteo.

Može se štošta postići, znaj
I prokrčiti ka boljem pute;
Seti se toga. I ubuduće, vaj –
A živi za sadašnje trenute.

Vladimir Aleksandrovič Babošin
(prevod s ruskog: S. B. Đurović)