Agnus dei - Jelena Stanojević

Agnus dei

Ako ikada raščešljaš magli pramenove kose,

razotkrićeš tajnu mog setnog pogleda,

okićenog đinđuvama mojih uzaludnih pokušaja

da moje ,,J“ ne dobije ,,A“ u svom postojanju.

Ne, to nikada ne treba da se desi.

Mojim telom cirkuliše sigurna vojska

vukući sa sobom neke razlupane topuze

i par srebrenjaka od prethodne izdaje.

Ne možeš ti sa njima.

To je kolekcija ludaka

kovanih nesrećama predaka

od groteske do samoubice.

To je debakl.

Ja sebe spoznajem

po količini uzdaha

utisnutih u eroziju mojih snova.

Hodnici moje svesti

žive svoju naježenu misao.

Nisu tvoje reči kupile moje misli.

To je invazija tvoje tišine

kročila u raspukle škrinje moje duše.

Ja istupam kao Ahil

krijući svoju ranjivost.

Možda su ljudi krivi

za svoje usplahirene odraze

u sudbinama noći i dana.

Nose oni neke modre

i maglovite prsluke

da prikriju svoje

epikurejske olupine

tuđim modricama.

To su isprljane duše drugih boja i oblika lica.

Cepaju svoje krvavo stanište

da bi izborili svoj grumen zemlje

za označena grobna dvorišta.

Jelena Stanojević