Ko - Natalija Novaković

Ko to zorom ranom kuca,

Na prozore moje ranjene duše

i ostatke moga srca...

Ko mi snažne zagrljaje mami,

dok se u njedrima

moje tople suze suše.

Pred vratima nemo čekaš,

ruka neće da pokuca,

i poput klatna

bezvremenog sata stoji,

I neme otkucaje broji.

Osmeli se dušo i pokucaj,

na dugo iščekivani prozor

u srcu koje te čeka,

dok se zvezde pomaljaju

iz riznice neba

Iz daleka...

Natalija Novaković

Pročitajte još