Ljubav čoveka za čoveka - Marcela Banić

Ljubav čoveka za čoveka

noćas mi mesec zaspao u očima,
a zvezde zarozanih sukanja
obesile se o moj trbuh.
meni ovako otežaloj
uzdah zarobio svemir.,
dok krik mi razdire visine
i para nedogled,
glas me mori neki glas iz dubine.
da li će ovo biti poslednja noć
divljanja civilizacije

ili će
sutra smog opet zarobiti sunce,
a oblak tražiti put do kiše_
ili će od svih ptica poslednji da zapeva čuk,
a zemlju prekrije mrak haosa prekrajanja
planeta-
zato u meni noćas strah rže kao crveni konj
zbog bezvremenog prostora za sve nas.

ne jauči ptico samo u mom oku noćas...
potraži ljubav...
možda bi ona mogla da spoji raskinutu nit vremena
dok svet još postoji, ali recite mi gde ona živi,
postoji li još u srcu čoveka...za čoveka...

Marcela Banić