28.09.2019.
Proza

Negovana žena - Svetlana Radosavljević

Negovana žena

 

Toplo julsko veče, prija šetnja. Pored česme u Prolom banji šetači zastaju, pune flašice lekovitom vodom i razgovaraju. Klupe su zauzete i svima prija odmor posle dugog toplog dana. Moj suprug i ja takođe odmaramo na klupi i ćaskamo. Ja ućutah i pretvorih se u uvo. Suprug pita što sam zaćutala a ja mu dadoh znak prstom u pravcu usana da ćuti. Shvatio je da slušam razgovor dvoje sa susedne klupe. I on sluša, ćutimo.

- Vi ste veoma negovana žena. - kaže gospodin od nekih osamdeset leta.

- Hvala Vam i Vi delujete negovano, sigurno vodite uredan život. - odgovara gospođa nešto mlađa od gospodina.

 - Trudim se zato sam ovde došao, a i sa Vama da se upoznam. Lepši ste uživo mada su Vam i fotografije lepe.

- Hvala, hvala pa eto nosim naočare i skoro sam kataraktu operisala ali trudim se da dobro izgledam. - odgovara gospođa uz glasan i zavodljiv smeh.

- Ja ću da Vam ljubim oči i biće još bolje. - šarmerski odgovara gospodin.

- Imam svoj ritam, ustajem rano, šetam, plivam i ceo dan mi je ispunjen. - paleći cigaretu gospođa odgovara na predlog.

- Sve to mogu i ja i sve će mi prijati u tvom društvu. - uporan je gospodin.

Suprug mi pokazuje na sat  kaže da moramo poći u sobu kako mu ne bi prošla utakmica koju želi da odgleda. Molim ga samo još minut da ostanemo jer me zanima to udvaranje u poznim godinama.  Tog gospodina  sam  primetila u  Sali za ručavanje  sedeo je sam za stolom i bio zamišljen. Sad mi je bilo jasno zašto je izgledao tako ,smišljao je šta će reći gospođi koju treba da upozna. I evo kako je tekao razgovor još par minuta koji sam prisluškivala, nekulturno slažem se sa svima koji će mi zameriti, ali praštajte bilo je to jače od mene.

- Vodiću te u Beograd, tamo imam trosoban stan a u njemu živim sam. - prešao je na ti tako je bio ubedljiviji i verovatno mu je bilo lakše da se udvara.

- Tako ste velikodušni i tako divnih manira, ali ja to nemogu da prihvatim. - odmahujući dugom plavom kosom sredovečna gospođa odbi ponudu.

Nastade tajac, ćute oboje, a moj suprug ustaje sa klupe i mi odlazimo. Toplo julsko veče i dvoje starih ostaju na klupi. A u mojim mislima odzvanjaju njihovi komplimenti tokom razgovora mnogo puta ponovljeni negovana i negovan. Mislim da je to ono vreme kad se svi laskaviji i lepši komplimenti potroše i kad je teško sklopiti i prijateljstvo a kamoli ostvariti vezu. Neka tuga i neka tiha jeza u meni se sakupi. Nije lako biti sam u starosti i kako reče jedna moja starija prijateljica možeš birati da li ćeš stariti kao stara cipela ili kao dragi kamen, na tebi je da odabereš!

Negovana gospođa je izabrala ovo drugo. U Sali za ručavanje za stolom je sedela u društvu dosta mlađeg gospodina i smejala se odmahujući dugom plavom kosom.

Sto broj sedamdeset tri preko puta našeg stola bio je prazan. Negovani gospodin je sigurno otputuvao u svoj grad da samuje. Kompliment „negovan“ izgleda da ne donosi sreću, zvuči kao „star“ ali onako lepše upakovan i milozvučan.

 

                                                                  Svetlana Radosavljević