Nepošišana - Katarina Sarić

Nepošišana

Ostao je onaj tunel
otvoren između dva oblaka
od sedam milja koraka
Gdje si rekao da ćeš me pratiti do kraja njegova
I dalje

Podsjećao je na pištolj iz prva čina Čehova
Malj od starog kova
na kamenu ishitrenu isklesan
Ostala sam laka
Izvisila zapeta
raspeta ko gorska vila
između oba
ekstremna viška
Nepošišana
Još sam kao nova
ograda živa
- Znam te puško kad si pištolj bila -

Svratim ponekad da ga obiđem
obrišem prašinu
izglancam cijev
pa na jedan zijev
zalegnem na seoskom groblju
Prva u dobri čas
i još bolji glas
pa u cik zore na lagane noge
jovo - nanovo
da zastrašim još koju pticu u polju
u povratku
Tek da mogu bolju
da nastavim
makar priču kratku
slovo na slovo
Oslonim se o dovratku
usnimim neku priliku
u prolazu
na grablje slomim nogu
o dasku o šuplju glavu
Da izrijem još kakvu stazu i bogazu
metnem u dokumentaran film
na mejnstrim
- Ostatku nazdravlje -
pa da i mene Bog vidi

Tek da mogu kakvu novu
riječ da izmislim
u usta ti stavim
Da ovog puta obije noge polomim
Da ne padne mi na um
ni na drum
u srećan kraj da opet povjerujem

Katarina Sarić