Stari hrast - Biljana Kitić Čakar

Stari hrast

Noćas mi Mesec šapuće tajnu

O starom hrastu što tiho pati

I veže tugu kao kolajnu

Nema slavuja u lug da svrati

Tek mahovina meka ga grli

Zelen mu bojom godine krije

A zna i ona u smrt on hrli

Došli su časi da večno spije

Granje mu lomno razneli ljudi

Go je bez lišća gubio snagu

Udar će vetra da mu presudi

Okonča dugu životnu sagu

Kad krene cveće po zemlji brati

Želi poj ptica da ga isprati

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još