10.06.2019.
Poezija
Ćutnja - Natalija Novaković
Ćutnja
Dok dan na smiraju,
žarke raspleta vlasi,
nebo se na me smeje
i u mom ćutanju
poneka suza,
obraz okvasi.
Nudim ti svemoć
mojih ćutanja,
sve rumene smiraje
i blistava svitanja,
dok mi nežno šapućeš,
Kosa ti moja
krinom zamiriše,
Put zlatna
ružom odiše.
Miluješ moje grudi,
lako i nežno,
kao što lahor,
šapatom
lišće breze ljubi.
Ne daj zori
da kroz zvezdani treptaj,
razbije ovu čaroliju
i njen blistavi sjaj.
Natalija Novaković
-200x200-rez.jpg)
